Ugovor o delu i dopunski rad: ko može biti angažovan i za koje poslove?

Ugovor o delu zaključuje se radi samostalnog izvršenja određenog fizičkog ili intelektualnog posla van delatnosti poslodavca. Dopunski rad namenjen je licu koje je već zaposleno sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca.

Izbor ugovora zato ne zavisi samo od toga da li je angažovano lice već zaposleno. Potrebno je prvenstveno utvrditi prirodu posla, način njegovog obavljanja i rezultat koji se očekuje.

Koji poslovi mogu da se obavljaju po ugovoru o delu?

Predmet ugovora o delu može biti:

• samostalna izrada određene stvari;
• opravka određene stvari;
• samostalno izvršenje određenog fizičkog posla;
• samostalno izvršenje određenog intelektualnog posla.

Kod ovog ugovora naglasak je na samostalnom izvršenju konkretnog posla i postizanju ugovorenog rezultata.

Ugovorom treba dovoljno precizno odrediti posao koji se izvršava, očekivani rezultat, rok izvršenja i naknadu. Opšti opis prema kojem se lice angažuje radi svakodnevnog obavljanja različitih poslova može ukazivati na to da ugovor o delu nije odgovarajući pravni osnov.

Može li se ugovor o delu zaključiti za poslove iz delatnosti poslodavca?

Ne može.

Ugovor o delu može se zaključiti isključivo radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca.

Pod poslovima iz delatnosti poslodavca ne podrazumevaju se samo poslovi obuhvaćeni njegovom registrovanom pretežnom delatnošću. Sudska praksa pod tim pojmom posmatra sve poslove koje poslodavac obavlja ili može obavljati u okviru svog poslovanja.

Zbog toga sama činjenica da određeni posao ne pripada pretežnoj delatnosti poslodavca nije dovoljna za zaključak da se može obavljati po ugovoru o delu.

Može li se ugovor o delu zaključiti za sistematizovane poslove?

Ugovor o delu nije odgovarajući pravni osnov za obavljanje poslova koji su sistematizovani kod poslodavca.

Ako kod poslodavca postoji radno mesto sa utvrđenim opisom poslova, takvi poslovi predstavljaju deo njegove organizacije rada. Njihovo redovno i kontinuirano obavljanje po ugovoru o delu nije u skladu sa prirodom ovog ugovora.

Prilikom procene nije dovoljno proveriti samo naziv posla. Potrebno je uporediti stvarne zadatke angažovanog lica sa opisima poslova iz pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Može li se ugovor o delu koristiti za redovne i svakodnevne poslove?

Ugovor o delu nije namenjen kontinuiranom obavljanju redovnih poslova u okviru organizovanog procesa rada poslodavca.

Posebno može biti sporno ako angažovano lice:

• svakodnevno dolazi na posao;
• radi prema rasporedu koji određuje poslodavac;
• kontinuirano obavlja iste zadatke;
• izvršava poslove koji pripadaju delatnosti poslodavca;
• obavlja poslove sistematizovanog radnog mesta;
• nema ugovoren samostalan i konkretno određen rezultat rada.

Naziv dokumenta nije dovoljan da odredi pravnu prirodu angažovanja. Važno je kako se posao stvarno obavlja.

Koliko može da traje ugovor o delu?

Trajanje ugovora o delu nije zakonski ograničeno određenim brojem dana ili meseci.

Dužina angažovanja trebalo bi da bude povezana sa prirodom i obimom konkretnog posla koji je predmet ugovora. Ugovor može trajati onoliko koliko je objektivno potrebno da se ugovoreni posao izvrši.

Ipak, činjenica da ne postoji unapred određeno zakonsko ograničenje ne znači da se ugovor o delu može neograničeno koristiti za stalno obavljanje redovnih poslova. Dugotrajno angažovanje može biti značajno prilikom procene stvarne prirode odnosa, naročito kada posao nema jasno određen završetak ili rezultat.

Može li se ugovor o delu produžavati?

Može, ako posao nije završen u prvobitno ugovorenom roku ili ako postoji novi konkretan posao koji ispunjava uslove za ovu vrstu angažovanja.

Međutim, uzastopno zaključivanje ili produžavanje ugovora ne može otkloniti nedostatke koji proizlaze iz prirode posla. Ako lice sve vreme obavlja redovne, sistematizovane poslove iz delatnosti poslodavca, formalno produžavanje ugovora neće samo po sebi učiniti takvo angažovanje zakonitim.

Ko može da zaključi ugovor o delu?

Ugovor o delu može se zaključiti sa različitim kategorijama lica, uključujući:

• nezaposleno lice;
• lice zaposleno kod drugog poslodavca;
• zaposlenog kod samog naručioca posla;
• lice koje samostalno obavlja delatnost;
• studenta;
• korisnika starosne penzije;
• osiguranika poljoprivrednika;
• lice koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture.

Status angažovanog lica nije jedini kriterijum. U svakom slučaju posao mora biti podoban za ugovor o delu.

Može li zaposleni da zaključi ugovor o delu kod drugog poslodavca?

Može.

Lice koje je već u radnom odnosu može sa drugim poslodavcem zaključiti ugovor o delu. Međutim, i tada predmet ugovora mora biti samostalno izvršenje konkretnog posla van delatnosti naručioca.

Činjenica da je lice zaposleno ne pretvara svaki njegov dodatni angažman u ugovor o delu. Kada se od njega očekuje redovno obavljanje poslova u okviru organizacije drugog poslodavca, potrebno je proveriti da li prirodi angažovanja više odgovara ugovor o dopunskom radu.

Može li poslodavac da zaključi ugovor o delu sa svojim zaposlenim?

Može, ali samo za posao koji je van delatnosti poslodavca i koji nije obuhvaćen poslovima radnog mesta tog zaposlenog.

Ugovor o delu ne bi trebalo koristiti kako bi se zaposlenom posebno plaćao deo njegovih redovnih ili sistematizovanih poslova. Potrebno je jasno razdvojiti obaveze koje zaposleni izvršava iz radnog odnosa od samostalnog posla koji je predmet ugovora o delu.

Da li je potrebna saglasnost poslodavca za zaključivanje ugovora o delu?

Zakon o radu ne propisuje opštu obavezu zaposlenog da pribavi saglasnost svog poslodavca samo zato što želi da zaključi ugovor o delu sa drugim licem.

Ipak, pre prihvatanja dodatnog angažovanja treba proveriti ugovor o radu, opšte akte poslodavca i posebne propise koji se eventualno primenjuju na konkretnog zaposlenog ili delatnost.

Da li se rad po ugovoru o delu računa u radni staž?

Ugovorom o delu ne zasniva se radni odnos, pa vreme njegovog trajanja nije radni staž u istom smislu kao vreme provedeno u radnom odnosu.

Međutim, angažovanje po ugovoru o delu može biti značajno za penzijsko i invalidsko osiguranje. Da li će se određeni period priznati u staž osiguranja zavisi od statusa angažovanog lica, prijave na osiguranje i ispunjenosti uslova iz propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Zato treba razlikovati radni odnos od staža osiguranja. Postojanje staža osiguranja samo po sebi ne znači da je lice bilo zaposleno kod naručioca posla.

Da li ugovor o delu može da preraste u radni odnos?

Zaključivanje ugovora o delu ne dovodi automatski do zasnivanja radnog odnosa, čak ni kada angažovanje traje duže vreme.

Ipak, ugovor može biti sporan ako je zaključen za poslove za koje se ova vrsta ugovora ne može koristiti. U slučaju spora posmatraju se posao koji je lice stvarno obavljalo, način organizovanja rada i odnos između ugovornih strana, a ne samo naziv zaključenog ugovora.

Posebno je važno utvrditi da li je ugovor o delu korišćen radi prikrivanja odnosa koji prema svojoj sadržini ima obeležja radnog odnosa.

Šta je dopunski rad?

Dopunski rad je oblik rada van radnog odnosa namenjen licu koje je već zaposleno sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca.

Za razliku od ugovora o delu, dopunski rad nije vezan za samostalno izvršenje konkretnog posla van delatnosti poslodavca. Po ovom osnovu lice može biti angažovano za obavljanje poslova koji pripadaju redovnoj delatnosti i organizaciji rada drugog poslodavca.

Ugovor o dopunskom radu zaključuje se u pisanom obliku i njime se uređuju poslovi, obim rada, naknada i druga prava i obaveze angažovanog lica.

Ko može da zaključi ugovor o dopunskom radu?

Ugovor o dopunskom radu može zaključiti lice koje je već zaposleno sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca.

To znači da ovaj ugovor nije odgovarajući pravni osnov za:

• nezaposleno lice;
• lice koje kod drugog poslodavca radi sa nepunim radnim vremenom;
• lice koje želi dopunski da radi kod poslodavca kod kojeg je već zaposleno sa punim radnim vremenom.

Pre zaključenja ugovora potrebno je proveriti postojeći radni status angažovanog lica.

Može li dopunski rad da se obavlja kod istog poslodavca?

Dopunski rad zaključuje se sa drugim poslodavcem.

Zaposleni zato ne može kod poslodavca kod kojeg već radi sa punim radnim vremenom dodatne poslove obavljati na osnovu ugovora o dopunskom radu. Potrebu za dodatnim angažovanjem kod istog poslodavca treba urediti primenom odgovarajućih pravila radnog prava, u zavisnosti od vrste posla i načina njegovog obavljanja.

Koliko može da traje dopunski rad?

Dopunski rad može trajati najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Ako puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, dopunski rad može trajati najviše 13 časova i 20 minuta nedeljno.

Ovo ograničenje odnosi se na obim dopunskog rada, dok se ugovor može zaključiti za određeni period ili bez unapred određenog datuma prestanka. U oba slučaja ugovor mora ostati u zakonski dozvoljenom obimu.

Da li je potrebna saglasnost matičnog poslodavca za dopunski rad?

Zakon o radu ne propisuje opštu obavezu zaposlenog da za svaki ugovor o dopunskom radu pribavi saglasnost poslodavca kod kojeg radi sa punim radnim vremenom.

Ipak, pre zaključivanja ugovora potrebno je proveriti da li je za određenu profesiju, delatnost ili radno mesto posebnim propisima, ugovorom o radu ili opštim aktom predviđena dodatna obaveza ili ograničenje.