Privremeni i povremeni poslovi: koliko mogu da traju i kada ugovor ne odgovara stvarnom angažovanju?

Međutim, naziv ugovora nije dovoljan da bi angažovanje bilo zakonito. Odlučujuće je kakvi se poslovi stvarno obavljaju, koliko traju, da li pripadaju redovnom procesu rada i da li angažovano lice ispunjava uslove za zaključenje ove vrste ugovora.

U praksi se zato najčešće postavljaju pitanja: koliko dugo može da traje ugovor o privremenim i povremenim poslovima, da li se može zaključivati više puta, koja prava ima angažovano lice i kada takav ugovor može prikrivati radni odnos?

Šta su privremeni i povremeni poslovi?

Privremeni i povremeni poslovi predstavljaju oblik rada van radnog odnosa.

To znači da lice angažovano na ovaj način nema položaj zaposlenog samo na osnovu zaključenog ugovora. Poslodavac i angažovano lice zaključuju poseban pisani ugovor kojim uređuju poslove koji će se obavljati, trajanje angažovanja i naknadu za rad.

Ovaj pravni osnov namenjen je poslovima koji su po svojoj prirodi vremenski ograničeni. Ne bi trebalo da služi kao trajan način angažovanja lica koje kontinuirano obavlja redovne poslove poslodavca.

Ko može biti angažovan na privremenim i povremenim poslovima?

Ugovor se može zaključiti sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji kod drugog poslodavca radi sa nepunim radnim vremenom, do punog radnog vremena, kao i sa korisnikom starosne penzije.

Određena lica mogu biti angažovana i preko omladinske ili studentske zadruge, pod uslovima propisanim za takvu vrstu angažovanja.

Pre zaključenja ugovora potrebno je proveriti status konkretnog lica. Nije dovoljno da priroda posla odgovara privremenim i povremenim poslovima ako angažovano lice ne pripada kategoriji sa kojom se takav ugovor može zaključiti.

Koliko privremeni i povremeni poslovi mogu da traju?

Zakonsko ograničenje vezano je za poslove koji po svojoj prirodi ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Reč je o radnim, a ne kalendarskim danima. Zbog toga se trajanje angažovanja ne može procenjivati samo prema datumima početka i završetka ugovora. Potrebno je utvrditi koliko je dana lice zaista radilo i na kojim poslovima.

Ograničenje se ne može zaobići samo zaključivanjem novog ugovora, promenom njegovog broja ili kratkim prekidom između dva ugovora. Ako lice nastavlja da obavlja iste poslove, potrebno je sagledati celokupno angažovanje tokom kalendarske godine.

Da li sa istim licem može biti zaključeno više ugovora?

Samo postojanje više ugovora nije automatski nezakonito. Ipak, svaki ugovor mora odgovarati stvarnoj potrebi za obavljanjem poslova privremenog ili povremenog karaktera.

Ako se ugovori sukcesivno zaključuju za iste poslove, a lice ih obavlja kontinuirano, pod istim uslovima i kao deo redovnog procesa rada, promena datuma ili naziva ugovora neće sama po sebi dokazati da je reč o novom, dozvoljenom angažovanju.

Posebno je važno proveriti da li se svakim narednim ugovorom samo formalno nastavlja isti posao i da li ukupan broj radnih dana prelazi zakonsko ograničenje.

Da li se ograničenje računa prema licu ili prema poslovima?

Zakonsko pravilo polazi od prirode i trajanja poslova. Zato se ne posmatra samo koliko je dugo određeno lice bilo angažovano, već i koje je poslove obavljalo.

Promena angažovanog lica ne pretvara posao koji je trajan u privremeni ili povremeni. Isto tako, formalna promena naziva posla nije dovoljna ako se u stvarnosti nastavljaju isti radni zadaci.

Za pravilnu procenu potrebno je uporediti sadržinu ugovora sa poslovima koji su zaista obavljani, organizacijom rada kod poslodavca i dokumentima kojima su određena radna mesta i opisi poslova.

Koja prava ima lice angažovano na PP poslovima?

Pošto se ovim ugovorom ne zasniva radni odnos, angažovano lice nema automatski sva prava koja Zakon o radu priznaje zaposlenom.

Naknada za obavljeni rad, vreme angažovanja, način izvršenja poslova i druga međusobna prava i obaveze treba da budu jasno uređeni ugovorom. Poslodavac je dužan da izvrši prijavu na obavezno socijalno osiguranje i obračuna pripadajuće poreze i doprinose u skladu sa statusom angažovanog lica.

Prava koja su vezana isključivo za radni odnos, kao što su zarada u smislu propisa o radu, godišnji odmor i druga prava zaposlenih, ne nastaju samo zato što lice obavlja poslove na osnovu ovog ugovora.

Zbog toga je pre potpisivanja posebno važno proveriti šta ugovor predviđa, kako je određena naknada i na koji način angažovanje može prestati.

Kako prestaje ugovor o privremenim i povremenim poslovima?

Način prestanka treba urediti samim ugovorom. Angažovanje može prestati istekom ugovorenog vremena, završetkom poslova ili na drugi način predviđen ugovorom.

Pošto nije zasnovan radni odnos, na prestanak ovog ugovora ne primenjuju se automatski sva pravila koja važe za otkaz ugovora o radu. Upravo zato su jasne odredbe o trajanju, otkazu, otkaznom roku i obračunu naknade važne za obe ugovorne strane.

Ako ugovor ne uređuje ova pitanja dovoljno precizno, mogu nastati sporovi o tome kada je angažovanje prestalo i da li je ugovorena naknada u celosti isplaćena.

Da li rad duži od 120 dana automatski prerasta u radni odnos?

Ne mora da znači.

Prekoračenje zakonskog ograničenja može ukazivati na nepravilnu primenu ugovora, ali samo po sebi ne daje isti odgovor u svakom slučaju. Potrebno je utvrditi kakve je poslove lice obavljalo, koliko dugo, da li je postojala stalna potreba za njegovim radom, kako je rad bio organizovan i da li su u stvarnosti postojala obeležja radnog odnosa.

Sudska praksa pokazuje da ugovor o privremenim i povremenim poslovima, kao oblik rada van radnog odnosa, ne postaje automatski ugovor o radu samo zbog proteka vremena. Sa druge strane, sud se ne zadržava nužno na nazivu dokumenta ako činjenice ukazuju da je njime prikriven drugačiji odnos.

Zbog toga se eventualno pravo ne može proceniti samo prebrojavanjem dana. Neophodno je sagledati ugovore, konkretne poslove i način na koji je angažovanje stvarno sprovođeno.

Kada PP ugovor može prikrivati radni odnos?

Sumnja u pravilnost ugovora može postojati kada lice tokom dužeg perioda svakodnevno obavlja iste poslove, radi prema rasporedu i nalozima poslodavca, uključeno je u redovan proces rada i obavlja poslove za kojima postoji trajna potreba.

Važne mogu biti i okolnosti da je lice radilo zajedno sa zaposlenima na istim poslovima, da su ti poslovi predviđeni sistematizacijom i da su ugovori zaključivani jedan za drugim bez stvarne promene njihovog predmeta.

Nijedna od ovih činjenica ne treba da se posmatra izdvojeno. Pravna priroda odnosa utvrđuje se na osnovu ukupnosti okolnosti, a ne samo prema naslovu ugovora.

Da li se ista pravila primenjuju u javnom i privatnom sektoru?

Osnovna pravila o prirodi i trajanju privremenih i povremenih poslova primenjuju se i u javnom i u privatnom sektoru.

Ipak, kod korisnika javnih sredstava mogu biti značajni i posebni propisi kojima su u određenim periodima ograničavani novo zapošljavanje i dodatno angažovanje. Sudska praksa pokazuje da takva ograničenja mogu uticati na mogućnost priznavanja radnog odnosa, čak i kada je angažovanje dugo trajalo ili su ugovori sukcesivno zaključivani.

Zbog toga se slučajevi iz javnog sektora ne mogu procenjivati samo prema opštim pravilima radnog prava. Potrebno je proveriti i posebne propise koji su važili tokom konkretnog perioda.

Šta je važno dokazati u eventualnom sporu?

Za procenu stvarnog karaktera angažovanja značajni mogu biti svi zaključeni ugovori i aneksi, evidencije dolazaka i odlazaka, rasporedi rada, obračuni i dokazi o isplati naknade, prijave na osiguranje, nalozi neposrednih rukovodilaca i komunikacija u vezi sa obavljanjem poslova.

Važno je i uporediti ugovoreni opis poslova sa poslovima koje je lice stvarno obavljalo, kao i sa pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Sama tvrdnja da je angažovanje trajalo duže od dozvoljenog perioda najčešće nije dovoljna za celovitu pravnu procenu. Potrebno je dokazati kako je rad u stvarnosti izgledao.

Šta poslodavac treba da proveri pre zaključenja ugovora?

Pre izbora ugovora poslodavac treba da utvrdi da li je potreba za određenim poslom zaista privremena ili povremena, koliko će posao trajati i da li lice koje se angažuje ispunjava propisane uslove.

Ugovor treba precizno da odredi poslove, period angažovanja, naknadu, način obavljanja rada i uslove prestanka. Tokom njegove primene potrebno je pratiti broj radnih dana i proveravati da li stvarno angažovanje ostaje u okvirima ugovorenog pravnog osnova.

Ako postoji stalna potreba za svakodnevnim obavljanjem određenih poslova, ugovor o privremenim i povremenim poslovima ne bi trebalo koristiti samo zato što je za poslodavca jednostavniji ili fleksibilniji.

Šta angažovano lice treba da proveri?

Pre potpisivanja ugovora potrebno je proveriti ko je ugovorna strana, koji poslovi se obavljaju, koliko angažovanje traje, kako je određena naknada i pod kojim uslovima ugovor može prestati.

Ako se ugovori godinama obnavljaju, a posao se obavlja neprekidno i na isti način kao kod zaposlenih, potrebno je sačuvati sve ugovore, dokaze o radu, rasporede, obračune i komunikaciju sa poslodavcem.

Za pravnu procenu nije odlučujuće samo ono što piše u naslovu ugovora. Važno je da li njegova sadržina i način primene odgovaraju poslovima koji se stvarno obavljaju.